Tebi voljeni I

Onako kako si ex abrupto

došao u moje snove,

ostani honoris causa ljubavi moje.

Nisam ja vamp,nit' dženetska hurija,

ipso fakto sam te zavela,

ipso jure te zavoljela.

Nisam ti metresa,nisam Messalina,

sua sponte prihvati me,

errata corrige života moga.

Intra muros ove duše

samo tvoje ime spava

pro tempore,

volens-nolens.

Biće tako i pro anno,

jer si mi remedij,

vis vitalis de dato.

Svojom retiradom

stavljaš me na examen,al'

sapienti sat,

jer nisam ni skeptik,ni stoik,

jer ne volim pro nihilo.

Želim biti tvoja silfida,

tvoj votum samom sebi.

Da za nas zeugma

traje vječno.

Možda je moja ljubav

suicidna,

no htijenje endogeno traži

da me vodiš kroz Stiks,

kao spiritus agens,

vis major.

Neću dozvoliti da ikad bude

suum cuique,

biću ti dulčineja,

memento mori,zato me voli.

                           Beograd,17.4.1994.