уторак, 02. мај 2017.

NAŠA SVITANJA

Vidim
budiš se,
oči ti
ka plafonu uprte,
tražiš obris
osmjeha moga,
a ja daleko sam
nisam kraj tebe.
Drugačija jutra
meni sviću
ne čujem cvrkute
ni mora šum,
razbijena davno
o hridine sure,
pomućen tone
u mrak moj um.
Ne donosiš
pod moje
trepavice smiraj,
ni tijelu krhkom
topla ticanja,
kroz brazdu
srčanu
bez krvi liptanja
ječe
imenu tvome
klicanja.

                                                                 Kruševac.02.05.2017-

Нема коментара:

Постави коментар