петак, 09. новембар 2012.

STARI I JA

Drugovali smo......voljeli se,jadali se jedno drugom........ja tebe poštovala,ti meni izlazio u susret.....drugovali smo,ali to bješe davno.I dok si se ti uzdizao u svom monumentu,prkosio zubu vremena,ja sam stasavala,odrastala i bila ponosna na tvoje postojanje.
Onda sam morala otići,ostaviti tebe i mnogo štošta.Otišla i ponijela te sa sobom...............................................
Onda si pogodjen ili nisi,onda si umro ili nisi,onda si pao ili nisi......morao si skočiti valjda..............
Dan tvog skoka je dan mog rođenja.Čudne li sudbine...........I izronio si,za one koji te vole.....izronio si bijelji i sjajniji i opet se sunčaš,opet prkosiš vremenu i ljudima.
Tvoju smrt pamte i čuvaju od zaborava mnogi..........moje rođenje,samo rijetki.
Čudne li sudbine,Stari moj,ali tako ti je to u životu.

Нема коментара:

Постави коментар