Znaš ono kad ovako boli
i nešto pritiska
i guši.
Znaš ono što ustvari
ne znaš,
samo ga slutiš.
I nema ni glasa
ni java,
ne romori,ne govori.
Samo čuješ svoja sjećanja,
što nikad ne blijede.
Strepiš u samoći,
pokriješ se tugom
i slutiš.
Kruševac,16.4.2011.
Нема коментара:
Постави коментар