https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0 Je l' da da zvuči suhoparno?A šta je za vas,mili moji,simpatija?Nešto odveć nježno,što se čuva,nešto što se brzo zaboravi,neka nit koja vas spaja s prošlim vremenima ili nešto sasvim deseto?Sjećate li se svojih simpatija,imate li ih i danas? 'ajde iskrenost na sunce,ljudi smo.
Voljela bih jednom odgonetnuti,ko je ustvari upravljao mojom R memorijom,jer tu ima nekih čudnovatih foldera,nekih datoteka,na koje su mnogi od vas zaboravili,a vas se tiču.Želja mi je da i ja saznam nešto o sebi,iz vaših sjećanja.Valjda ste me pohranili u neki pregradak?Valjda sam i ja nekad nekome bila simpatija?Šalim se,znam da jesam.Ovakav personaliti,pa to se ne susreće svaki dan,to se pamti(šalim se ja malo,to je neka druga priča).
Treba sada ovo napisati,a da ne izgleda kao nabrajalica,što je prilično teško,hm,hm...
Neću otkrivati imena,pisaću samo početna slova,ipak nije lijepo ljude izlagati očima javnosti,ako se ne dobije njihov pristanak.Ako se neko prepozna,odlično,ako ne,nikom ništa.Ja pišem,papir trpi.
Počeću od sebe(magarac prvi).Moja prva simpatija se zvala M.(zašto je riječ simpatija ženskog roda,bio je ON).Imala sam sedam godina,bila na jednom nikad zaboravljenom,avanturističkom ljetovanju,u srcu Šumadije i pravila društvo simpatiji i njegovoj sestri,da čuvaju babine ovce.On je provodio raspust kod babe,a inače je stanovao na Novom Beogradu.Blage veze nemam kako se preziva,niti je neko kasnije(nakon 13 godina) mogao da se sjeti tog lika,kad sam se raspitivala,tako da se pitam,da li je uopšte postojao ili sam ga izmislila.U svakom slučaju,oprobala sam se kao čobanica.
Drugu simpatiju sam stekla u trećem osnovne,a kako smo išli u istu školu,to je trajalo do ljetnjeg raspusta.Zove se A. i j ja sam bila njegova simpatija.E na tom raspustu upoznam moju treću simpatiju,B.To me držalo sve do osmog razreda.i ako su tu bile i neke druge,on je uvijek bio negdje prisutan.Sve dok se jednog popodneva nije pojavio niotkuda pred mojom kapijom i onda sam shvatila da mi više i nije simpatija u toj mjeri.Bila sam valjda i ja njemu simpatična,sigurno,dok je prevalio toliki put da dođe do Mostara
.No,kako ovo nisu moji memoari,da ja pređem na sjećanja o simpatijama meni dragih ljudi,koji su obilježili moj život i moje odrastanjeNa sve ovo me, ustvari, nagnala jedna uspomena,za koju sam prije par sati saznala da je ustvari pogrešna.Lijepo i sad vidim moju drugaricu A.i sebe kako,poslije njenog višesatnog ubjeđivanja mene,po najvećem čelopeku marširamo kroz Mostar,da stignemo do ulice u kojoj živi njena simpatija B.Nismo ga našle,ja to negdje memorisala i kada god "vidim" čovjeka na Fejsu,ja se sjetim nje i tog dana.Juče sasvim slučajno stupim s njim u kontakt i u tom momentu ona lajkuje neki moj post.Pomislim,šta ti je sudbina.Pitam njega da li je živio u toj ulici,kaže nije.Pitam nju,da li joj se sviđao,kaže nije.Pa ljudi moji s kim sam ja onda bazgala po onom čelopeku?"Baciše me u teško razmišljanje.Ako se neko prepozna u tom lutanju po zvizdanu,neka mi se javi.Ustvari,hvala im,oboma.Da nije te greške,ne bi bilo ni ove priče.Ostala bi zatvorena za javnost.
Kad se mojoj A.,mnogo prije te nepostojeće akcije,sviđao jedan P.,tu sam igrala vrlo važnu ulogu.Nju je bilo sramota da ga zivka telefonom,pa sam umjesto nje to ja radila.Ispričala bih se s njim o svemu i svačemu,mada ne znam šta je to sve moglo biti,obzirom da sam imala 12 godina,ona 13,a on,možda pošao u srednju školu.Pamtim i šta smo obukle,kad smo,nekog popodneva,kao pošle na njen zakazani rande-vouz.Njoj sam do detalja ispričala,vama neću.Ustvari,samo krenule da vidimo da li će se on "upecati" i doći,a ona se neće pojaviti.Razotkrio nas ,sutra me nagrdio,kad sam ga nazvala.Više ga nisam zvala.Imala je ona još simpatija,ali će vam mnogo biti,da ih baš sve otkrijem.
Moja druga A.(jao šta nas je na A) je imala simpatiju R.On je išao s nama u školu,doduše malo stariji od nas,ali je i živio u blizini,pa nije bio problem da milion puta u toku dana ili nekog odmora školskog,baš prođemo kroz njegov sokak,kao idemo do drugarice.(Poslije se taj isti R. sviđao mojoj G.,ali je to već srednja škola,nisam morala u jurnjavu).To nije bilo komplikovano,ali kad joj se dopao jedan S.,a njemu je samo deda živio blizu naše škole,a on s druge strane rijeke,to je bilo zamorno.trči na Luku,trči u Mahalu.Dobro se onaj Lučki most nije srušio od naše trke.
Dragoj B.se dugo sviđao jedan N.Zabavljali su se oni kasnije,a i u periodu simpatisanja i zabavljanja,nas nekolicina je pravila "masku" za njeno otsustvo iz kuće.te moramo s njom,ovde,te moramo onde.I tako jednom u tom prikrivanju,,padosmo nas dvije i ona polomi zub.
Nekolicini tih,od mene,starijih djevojaka,s kojima sam odrastala,sviđao se jedan D.Dolazio je u naš komšiluk kod bake.Kako nije živio u našoj republici,ni dolasci nisu bili baš česti,ali kad se pročuje da je stigao,sve se stvore ispod njihovog balkona.Baš se sjećam da sam jednom prilikom,uletila u kuću one prve A. i onako s vrata viknula"Izlazi,došo D.sve su već tamo"!Vjerovatno se momak osjećao kao da je Apolon,kad vidi gomilu pomahnitalih djevojaka i djevojčuraka.
I.se sviđao jedan S.,a i ona se sviđala njemu.Simpatija je bila obostrana,bilo je tu i zabavljanja,ali dok ne pođoše,dramski zaplet.Siđi do parka i čekaj da se pojavi on s drugovima,pa kad dođe,idi po nju,pa je zovi da izađe.Ali njenoj mami ne govori,ni gdje,ni skim ide.Pa čuvaj stražu,da neko ne primjeti da su se njih dvoje malo izdvojili,a ustvari nas desetoro u društvu,ali ti momci nisu bili po volji mnogima.što je bio najveći problem.
E. se sviđala N.Nije išla s nama u školu,što je bila otežavajuća okolnost,jer je trebalo iscenirati neki susret.Pošto sam se ja poznavala s njom,pozovem je u park da se družimo,a on kao slučajno naiđe da je vidi.Jednom prilikom smo putovali s Ferijalcima u Beograd.Pošto svu noć u vozu nema spavanja,a Kuća cveća se ne otvara baš u pet zora,kad voz pristigne,mi iskoristili vrijeme da posjetimo bioskop i malo dremnemo,na nekoj projekciji od 8h.Jes'đavola,mogo si od njega dremnut.Sto puta me pozvo,da pogledam u njega i pogodim u kom pravcu tog momenta gleda,jer je nabacio neke mnogo opasne šmekerske,crne,naočale,da pomoću njih može gledati u N.a da ona to ne provali.Ja sam svaki put pogodila,pa je odustao od ideje.Ne sjećam se da li su kasnije bili skupa.
Nisam samo ja bila "žrtva" tih jurnjava za simpatijama,taman posla,vodila sam i ja druge,da jure sa mnom moje.Nisu zaboravile.
Nekako mi je tragično zaboraviti simpatiju.Nije bitno radi li se o muškarcu ili o ženi.Ipak su oni ili mi nekome,jedan djelić života,a boga mi nekad,i malo više vremena.Ako ih zaboraviš,zaboravio si i sebe.Sve ono što si bio u tim danima.Možemo se nekada nasmijati sopstvenom izboru,pokajati se,postiditi se,ali je činjenica da je taj neko bio naš izbor i mi smo bili njegov.Šta nas je tada privuklo,manje je bitno,oči,osmjeh,hod,glas,inteligencija,darovitost...sve samo ne zaborav.
Zaborav boli više od smrti.Kažu pametni ljudi,da umiremo dva puta.Prvi put biološki,a drugi put kad nas zaborave.
Pamtite simpatije,tuđe ili svoje,neka pamte vas.To je slatko,milo i toplo u nekim zrelim godinama,u nekim brojnim godinama i onda kad nas ne bude.
https://www.youtube.com/watch?v=TGLJAawiTdk Kruševac,9.9.2016.