уторак, 4. октобар 2016.

NJENO JA

To je zato što je ne poznaješ,
a misliš da znaš ko je
u svakom trenu.

Kad ti se čini blistava,
zanosna,lijepa,
moraš strgnuti masku.


Ispod mramorne slike
čuči srž i čeka.


Spinozina je najbolja učenica
grijehom krštena,
bolom pričešćena,
oprostom pomazana.


U zabačenim utrinama uma
raskriljena ptica rugalica
sopstvenim mukama.


A snaga je osmjeh
davno ispresovan
na listovima njenog herbarijuma.


Možda,jednom,ako vrijeme stane
dotakneš tu čulnu radost
još nigdje neostvarenu.


I spoznaš, s njom
ukus poljupca s grimiznih usana
i poganog jezika.


Međ' oholim nadama
i doživotnim traganjima
za sopstvenim bićem
pronaći ćeš i nju.


Onu što smireno čita
davno ispisane istine tuđih duša,
hraneći  svoju  lakomisleno.


Samo nikad prepoznati nećeš
 plavu sjenu u oku njenom,
jer ona je zauvjek,
a zauvjek ne postoji.

                                                                                                                 Kruševac,4.10.2016.



Нема коментара:

Постави коментар