Sretali smo se ona i ja
tako često,gotovo svakodnevno
i ohrabreni tim susretima
u vatri visokih peći
kovali buduće vreme.
Nizali osmehe k'o kupine
na konac svileni,
da ih
jednom
uzdahom strasnim
u spajanje otisnemo.
Točili se jedno u drugo
sasvim lagano,
pazeći da plamen želje ne ugasimo.
Pravili smo vitraže za prozore
s kojih se posmatra bioskop nebeski,
želeći da kolorit ljubavi
ostane tu zanavek.
A onda su naišle studeni ...
Нема коментара:
Постави коментар