PREOBRAŽENJE

Tavor si moj
moja gora
mjesto moje.
Samo mi nedostaje noćas
onaj čudotvorni oblak
da izlije
živototvornu vlagu.
Da se iz lutke
u leptira preobrazim,
pa da ti
na usnulom licu
ostavim s mojih krila prah.
Opsena sam neuhvatljiva
u praskozorja,
glas svevišnjeg za spasenje,
trag vremena
u beskonačnosti,
a samo zbog tebe trajem.

                                             Kruševac,19.8.2016.

NE ZAUSTAVLJAJ ME

Kao da bi riječ
išta promijenila
zato šutim
u buri osjećaja.
Važan je samo
onaj tren
koji se desiti neće
u iščekivanju tame.
I kad krenem
ne zaustavljaj me
nemaš prava
zaustaviti sreću.


                                    Kruševac,11.8.2016.

ALEKSINA SUDBINA

U čast još nenapisane priče,pripovjetke,romana o Vidani




Da nije bila tako živa,
čudesna,prkosna,mistična,
Vidanu,kćer bogova,
nikad ne bi zavolio Aleksa.

Riječna nimfa ledenog smaragda,
oganj živi golih gudura,
plimni talas njegovih strasti,
samo je ona mogla krasti.

U misiju spasenja duše bolne
poslata je tiho lipanjske noći,
njegovo tijelo podići iz mrtvih
samo je Vidana uspjela moći.

U trenu kad se sudbina kroji
suđenica treća tiho mu reče:
"Od riječi mojih spasa ti nema,
ni života bez te žene."

I godine Aleksa propati mnoge
živeći sudbinu kletu,u nadi da će
bar u smrtnom času
uzeti Vidanu sebi za ženu.          

                                                     Kruševac,29.07.2016.

GOSPA TVOJA

Pod ponistrom sidiš
i čekaš da ona
koltrinu razmakne i otvori škure,
da ti tio šapne
da partiti niće,
da će zavik ostat dio tvoje sriće.

Pari se da ćuti
pismu srca tvoga,
svaki udar vers je,što si za nju pisa,
svaka žeja tvoja
da pojubiš just joj
dok si šempja za njom
u mladosti bija.

Potoča se u te
još godina davni,
piturala nebo u ijadu boja,
arija ti bila što je levant nosi,
bila ti je juba za života cila.

Ka cingul na kadeni
ateta se za te
i ne prati skvere,
već se s tobom tuja
 na meku lancunu ćakula ti jubav
svitlost tvog života
ova gospa mila.

                                              Kruševac,22.07.2016.

LAKO TI JE

Lako je tebi dok ja postojim
i svaki uzdah tvoj,svojim uzdahom
dok brojim.

A ovih godina roj,što nam se zbio,
k'o da je vjetar južni
pod svoj šešir skrio.

Lični pjesnik tvoj sam,
vidar što rane  vida,
prorok srećnih dana,bez i malo stida.

Zvjezdano nebo što sudbinu  kroji,
ratnica ljubavi,požude,strasti,
munja i grom za grijeh svaki.

Od svile i kadife postelja tvoja,
ram za dušu i luka spasa,
teška kotva na dnu okeana.

Baršunasto pero slobodne ptice,
saputnik tvoj sam,na putu bez kraja,
anđeo pali,prognan iz raja.

I zločin i kazna,sve sam u jednom,
zemlja i vazduh,vatra i voda,
magnovenje i san pusti.

Sudbina nikla s kamena gola,
hladni vir modre vode
i java čista k'o Sunca oganj.

Lako je tebi dok ja postojim
i svaki uzdah svoj,tvojim uzdahom
dok brojim.

                                                             Kruševac,20.07.2016.

************

Nekad stvari ne možeš predvidjeti,
ni snove,ni svitanja...
Nedostajanja,povrijeđenost,ni tugu,
ni radost.
Nekad jednostavno postojiš i nosiš breme.
Nekad bezrazložno voliš i trebaš.
A uvijek je onako kako jeste.
                                              Kruševac,12.07.2016.

MOŽDA

Možda postanem glavni lik moje pjesme

možda dočekam zaljubljen novo sutra.....

možda

Možda samo ako budem imao

malo vise sreće.

Možda se ostvare sve moje mašte

i noćna snovđjenja.......

možda

Možda mi te karma ipak poda

i stvori se novi svijet......

možda

Možda mi sirovo drvo izrezbari kičmu

možda......

Možda i želim da stradam

i da me boli i da volim

možda

Možda ću ti sve ovo reći

a ti me uzmi,iskren sam

možda

Možda nam ostane samo možda
                                                          Kruševac,20.02.2011.

Po želji autora,prepravljena njegova,u nešto pitkiji sadržaj.