KAD MI NEDOSTAJEŠ

U vremenu kad mi nedostaješ
pokucam na zaključana vrata
nekih nepoznatih svjetova,
možda onih
u kojima si me
gradio od svojih iluzija
i čekam
strpljivo
da čujem
zvuke lanca i katanca,
škripu baglama,
davno zamandaljenih.
A u toj strpljivosti
proživim hiljadu malih
ratova i primirja
sklopljenih na obrisima
Kasiopeje
baš u inat svim duplim pobjedama,
zavisna od riječi
 neizgovorenih na rubu pameti,
i postavljam pitanja o traganju
za izgubljenim
neuhvatljivim sjenama.
Samo tada znam
da ne postoji ništa
snažnije od boli
i ništa ljepše od tvoje šašave želje
da spavam snom pravedne
umotana u ispisane čaršave
postojanja nepostojećeg
dok čekam
u vremenu kad mi nedostaješ.
                                                            Kruševac,6.9.2016.